DEVET MOGUĆIH DATUMA ZA PREDSEDNIČKE IZBORE! Uglješa Mrdić: Pet u novembru i četiri u decembru
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Zakonska norma jasna, predsednica Skupštine Ana Brnabić može da odredi jedan od devet mogućih datuma za glasanje, od 1. novembra do 27. decembra
- Ustav i Zakon o izboru predsednika Republike propisuju da se izbori moraju održati najkasnije tri meseca od prestanka mandata, pa nema osnova za drugačija tumačenja
Nakon što je Aleksandar Vučić podneo ostavku na mesto predsednika Republike Srbije 27. septembra 2026. godine u javnosti su se pojavila i drugačija tumačenja, pa tako profesor Tanasije Marinković tvrdi da predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić mora odmah da raspiše predsedničke izbore, Iako je celokupnoj pravničkoj i nepravničkoj javnosti sasvim jasno da je poslednji mogući termin za održavanje glasanja na predsedničkim izborima 27. decembar 2026. godine.
Član Predsedništva SNS Uglješa Mrdić je saopštio da tu tvrdnju Marinković obrazlaže pogrešnim tumačenjem Ustava i pozivanjem na skupštinski poslovnik i da je zakonska norma toliko precizno formulisana da ne ostavlja prostora ni za kakva tumačenja.
- Prema tome, u ovom trenutku postoji devet mogućih datuma za glasanje na predsedničkim izborima, a to su: 1, 8, 15, 22 i 29. novembar i 6, 13, 20 i 27. decembar. Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić će saglasno svojim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima odrediti koji će od tih datuma biti dan za glasanje na predsedničkim izborima- naglasio je Mrdić.
On je obrazložio da Ustav Republike Srbije u članu 120. predviđa da ako predsednik Republike podnese ostavku, predsednik Narodne skupštine raspisuje predsedničke izbore tako da se ODRŽE najkasnije tri meseca od podnošenja ostavke.
Dodao je i da termin ODRŽAVANjE IZBORA Marinković tumači kao okončanje celokupnog izbornog procesa a ne kao dan za glasanje na izborima.
- Takav Marinkovićev stav nema oslonac u sistemskom tumačenju Ustava. Naime, Ustav u članu 114. stav. 2. kaže da predsednik Narodne skupštine raspisuje predsedničke izbore 90 dana pre prestanka mandata predsednika Republike, tako da se ti izbori OKONČAJU u narednih 60 dana.
To znači da Ustav pravi razliku između termina „OKONČANjE IZBORA“, koji podrazumeva definitivan završetak izbornog procesa i „ODRŽAVANjE IZBORA“ koje zapravo predstavlja dan glasanja na izborima - saopštio je Mrdić.
On je još citirao i član 10. stav 3. Zakona o izboru predsednika Republike gde je navedeno da „ako predsedniku Republike prestane mandat pre vremena na koje je izabran, izbori se raspisuju tako da se glasanje održi najkasnije tri meseca od dana kada predsedniku Republike prestane mandat“
Dodao je i da se ovako postavljeno ustavno i zakonsko pravilo ne može promeniti ni pozivanjem na član 267. Poslovnika Narodne skupštine koji predviđa da predsednik Narodne skupštine kada obavesti poslanike o ostavci predsednika Republike istovremeno raspisuje nove predsedničke izbore.
- Reč "istovremeno", upotrebljena u članu 267. Poslovnika Narodne skupštine, znači samo to da čin formalnog raspisivanja izbora počinje nakon prestanka mandata predesednika Republike, ali taj čin mora biti u potpunom skladu sa ustavnim i zakonskim rokovima za održavanje izbora- zaključio je Mrdić uz konstataciju da poslovnik kao podzakonski akt ne može skratiti ili prekoračiti rokove koje diktiraju viši pravni akti, kao što su Ustav i zakon.